LJUBAV JE SAMO REČ.

Speak softly, love so no one hears us but the sky
The vows of love we make will live until we die..

Nije za tebe to, ljubavna pesma i bol..

Ostala si uvijek ista, jedina žena na putu mom..

Ja sve ove noći živim u samoći, jer mogu biti samo tvoj.

Molim te, onda mi nemoj spominjati ostale devojke. Tebe sam izabrao i ne zanima me nijedna od njih. Jer boli činjenica da stalno sumnjaš u mene, iako činim sve da ti dokažem da si jedina. Malena, ne upoređuj se s' njima. Ti si nešto što nijedna ne može biti. Ti si moja.

Nisu samo loša sećanja ono što nas rasplače. Nekada su to i najlepša sećanja za koja znaš da se više neće ponoviti.

Sve što je ona želela je bilo to da dođeš, pitaš je kako je. Zagrliš je. Želela je da joj posvetiš barem 5 minuta na dan. Možda je očekivala previše. Ali seti se. I ti si jednom hteo da budeš voljen. Kako ti je bilo? Isto kao i njoj, ali ti si želeo više i dobio si to. I ona bi možda htela da dobije to. Ona plače, stalno, ali uvek napravi savršen lažni osmeh. Nikada prijateljicama nije rekla kako joj je. Sve što je htela je da bude voljena i da niko osim tebe to ne primeti. Ali očigledno je da ti nemaš osećanja prema njoj, još uvek nisi shvatio kako joj je. Mada se ona više od svega trudila da pokaže to tebi.

No emotion.

U srcu mome samo živiš ti, jedina moja ljubavi.. 

Čovek bez mašte je čovek bez krila.

Ti misliš da me poznaješ i da sa mnom možeš kako hoćeš? Misli i dalje. ;)

Šta ti je? Šta hoćeš? Ćuti, glupo srce..

Želim biti ona devojka koja čini tvoje loše dane boljim, ona zbog koje ćeš reći: ''Moj život se promenio otkad sam nju sreo." 

Patim? Više ne.
Stalo mi je? Više nije.
Volela sam ga? Da. Možda ga još volim, ne znam.
Znam da osećam nešto što se ne može opisati.
Razočaranje? 99%.
Mržnju? Ne, nije zaslužio da ga mrzim. Drago mi je da mi je pomogao da shvatim neke stvari.
Voli me? Hahaha, niti me je voleo, niti me voli.Ne znam u šta sam verovala, čemu sam se nadala. Ja mu pružim podršku, sreću, ljubav, razumevanje, i dobijem? Ništa.
A njegova devojka? Bolja je? Nije.
A ja? I Bogu i ljudima sam dosadila pričama o njemu. Uspeo je u svojoj nameri, upropastio mi je sve. Snove, planove, maštanja. Neka je on srećan, to mi je bitno. A ja sam i onako navikla da ostanem povređena pa će tako biti i ovaj put.

Mi smo prijatelji. Samo prijatelji. Tek nešto bliskiji stranci, maltene? Nikad ničeg nije bilo između nas dvoje... Ali...
Prepoznajem te po vratima automobila tiho zalupljenim pred mojom kućom u ponoć... Tek tako...

Naći ću pravog, il' biću sama, dajem obećanje. ♥

Твој задатак је да усрећиш ону девојку која те воли, да се смејеш са њом. Чему срећа ако је не можеш поделити са особом коју волиш? 

A она је остала сама. Не зато што се није свиђала другима, напротив, многи су је желели, хтели су да буду са њом, али она их није примећивала. Јер, једном давно је рекла да ће бити сама, да ће га чекати, истински и право без обзира на све. Иако је све знала, нада за њим никад није престала.

Плакаћеш. Као ја.
Болеће. Као мене.
Желећеш опет. Као ја.
Кидаће те истина. Као мене.
Нервираћеш се. Као ја.
Биће неподношљиво. Као мени.
Схватићеш. Али биће касно.

To ti je ono kada ti se baš, baš sviđa neki dečko, sa kojim si se pre svako veče dopisivala,koji je uvek mogao da ti izmami "onaj" osmeh kada ti se javi na četu.. I posle nekog vremena sve to prestane, više se ne javljate jedno drugom, ne pričate uopšte, tada shvatiš da njemu više nije stalo do tebe, da mu se sviđa druga, da te je u stvari sve vreme zajebavao, kako se tada osećaš? A eto, meni je stalo.. I ja se trudim da to ne pokazujem, ali teško je sve to držati u sebi.. Sve drugarice ti pričaju nije te vredan, ne smeš da se nerviraš zbog njega, niti da plačeš, kažu da je debil i tako to, a u stvari ni jedna ne može da shvati da ti bez tog debila ne možeš dan da zamisliš, da želiš da se vreme vrati i da sve bude kao pre,da se zajebavate kao pre... Tada shvatiš da više nećeš imati "onaj" osmeh kada ti se on javi, jer ti se više neće javljati.. Shvatiš da je on osoba koja u jednom trenutku može da ti nabaci "onaj" osmeh,a u drugom da ti ga isto tako i oduzme... Tada se uvek pronađem u onom "zašto ljudi gube kad se najviše trude?"... Isto tako, želiš da ti kao i pre pokaže da mu je stalo do tebe, ali isto tako shvatiš da su jedno želje, a drugo mogućnosti. Želiš da shvati da će te izgubiti brzo i da će tek tad shvatiti šta je imao, želiš da te ceni i poštuje kao i pre, da te voli dok si još uvek tu. Kažeš "zaboravila sam ga" i onda se vrati.. Isto tako, tada shvatiš da je on samo muškarac, koji je kao i svi ostali, bezosećajan, koji zavisi od mišljenja ortaka, i koji će te uvek povrediti koliko god puta da mu se vratiš!... ♥

I zaplakaćeš istog časa.. I najzad ćeš shvatiti koliko sam te voleo..

Da, pijan sam, a ti si najlepša. I sutra ujutru ja ću biti trezan, a ti ćeš i dalje biti najlepša. ♥

I nije bitno koga ljubiš, s kim spavaš, s kim se budiš, koga šetaš, ni kome kupuješ poklon za Dan zaljubljenih, ni koga zoveš 'ljubavi', ni za koga se sređuješ za izlazak, ko te čeka posle škole, s kim se držiš za ruke, pričaš 24 h. Jedina bitna stvar na ovom svetu je na koga pomisliš kada vidiš prazno mesto pored sebe. Ne s kim te pamte drugi, već s kim ti pamtiš sebe. To se računa.

I onda te sretnem i stari osećaj se opet probudi. Onaj isti grč u stomaku. I opet sebe ubedim, to je nešto staro, davno prošlo. Ništa strašno i ništa bitno.

Možda nađeš lepšu, al' ne i bolju.

I šta god da mi kažeš, više ne vredi. Ako znaš da oprostiš, oprosti sebi.

Samo ne pričajte više, o rastancima i bolnim krajevima.
Ne više, pustite me, ne podsećajte me više, ni na njega, ni na ljubav, ni na bol.

Idi nek te sreća prati, ali jedno moraš znati. U životu sve se vraća, svako svoje greške plaća. U životu nista jače ne boli od srca koje uzalud voli.

Kad te neko spomene, pravim se da mi je svejedno. Da mi nije stalo, da mi ništa ne značiš. A značiš mi, itekako. Ne možeš ni zamisliti koliko. Samo što mi strah i ponos ne dopuštaju da to pokažem.

Pored nje sam tako slobodan, ali ipak njen sam.

Ono jedino na svetu mom ostavljam drugoj i nije mi dobro.

Budi najlepša i budi najsrećnija... Sve to budi barem meni iz inata da se kajem što sam te izgubio.

Sve ima svoje vrline i greh...
Tuge postoje da bi prizvale smeh....

I onda dođe noć. Ležiš. Plačeš. Grizeš zubima jastuk. Jecaš. Svesna svega što se dogodilo, svega što se nikada više neće dogoditi. Uzalud. Ne možeš otkloniti bol, jača je od tebe. Jača od svega. Neka, proći će. Isplači se. Isplači suze za njim...

Ako je stvarno voliš, trpećeš sva njena sranja.

Ni hiljade prisutnih ne može ublažiti ono jedno odsustvo.

Mogu obrisati sve tvoje poruke. Ali nikada neću zaboraviti šta si pisao.

Ova kiša samo lije zove sećanje...

A mi smo se krili mrakom, ne želeći da iko sazna koliko smo potrebni jedno drugom… A svi su znali.

Nikad ne dozvoli da ti se neko suviše približi, jer sve što je blisko, postaje voljeno, a sve što čovek zavoli, poželi da zadrži... a zadržati se ne može ništa zauvek..

Onaj ko te ostavi zbog jedne greške, grešku je i čekao.

Al osmeh tvoj je kriv da znaš što me osvajaš.

Ljubav?
-To je samo trip.

Ipak je osmeh na tvom licu jedna od najlepših stvari na svetu.

Beograd priča kol'ko sam te volela, a trebalo bi da sam te prebolela.

Samo s' tobom ja postojim i ne bojim se ničega.

Danas si gore, sutra si dole- tako ti je to.

Možda ga posle tog dana nikada više nije videla, ali u mislima je bio prisutan svaki dan.

Šta bih dao da sam vetar koji miluje ti lice, da budem deo tvoga sveta, pričam ti najlepše priče. Sklonim ti kosu, tiho ljubim te po vratu, pipnem po nosu, pa se spustim ka stomaku.

Al' na tebe sam slaba, tebi verna, iskrena..

I živim za dan kad te neću zagrliti samo u snovima.!

Očito smo jedno za drugo mislili pogrešne stvari, ti za mene da me ne možeš povrediti, a ja za tebe da me nikad nećeš povrediti.

Postoje ljudi koji se ne uklapaju u tvoj život, bez obzira na to koliko ih želiš tu.

Dobro je imati uspomene, ali ne i živeti u njima.

Sećanje je način da oživimo prošlost.

Gde su potrebne ruke, reči su suvišne.

Iskren čovek je zauvek dete.

Bio je to najlepši i najkraći minut u mom životu, minut u njegovom zagrljaju, minut koji se nikada više nije dogodio.

Mi nismo prijatelji. Sad smo samo stranci sa uspomenama.

Najhrabriji su oni koji vole, iako znaju da im ta ljubav nije uzvraćena.

Znam da će mi sada biti bolje bez njega, ali džabe.. Fali..

Već kada sam je prvi put zaglio, znao sam da će biti ceo moj svet.

Mogu izgubiti bitku, ali neću dozvoliti poraz. Mogu izgubiti srce, ali neću obraz.

Jednog dana ćeš biti samo uspomena nekim ljudima. Zato daj sve od sebe da budeš ona dobra.

Nisam verovala u ljubav dok nisam srela tebe.

Znam.. Puno mi je bolje bez tebe, ali džabe.. Opet mi nedostaješ.

Imaš dve opcije: Ili da on shvati koliko ti vrediš, ili da ti shvatiš koliko on ne vredi.

Jedne oči, jedan pogled, jedan osmeh, i hiljade uspomena ostanu zapisane u glavi i na srcu... I nema tih godina koje mogu da ih izbrišu.

Voli me ovakvu kakva jesam.

Bila je luda, detinjasta, sarkastična i ponekada nepodnošljiva. Ali voleo sam je jer je puna lepote, duha, smeha.. I dan danas vraćam film kako je počelo. Nedostaje mi..

Najbolja stvar koju čovjek može da nauči u životu jeste da postoje trenuci kada ne treba postavljati pitanja. Ćutiš i pamtiš.

Vrlo često je dovoljno samo biti pored njega. Nije potreban dodir. Čak ni razgovor. Dovoljan je samo osećaj koji prolazi između nas dvoje. Ljubav i večnost. Decembar i kiša...

Znate prijatelji, svaka velika ljubav ima onaj jedan bitan datum, onu jednu bitnu pesmu, ono magično mesto i onu jednu osobu uz koju ste tog datuma, uz tu pesmu, u tim rukama, bili najsrećnija osoba na svetu. Setite se tog datuma, uz tu pesmu, te velike ljubavi, sklopite oči, udahnite duboko, oprostite im opet sve loše i dobre dane, pa onda otvorite oči i nasmešite se životu koji vas čeka, jer velike ljubavi zaslužuju da ih se setite samo zato što su bile velike.

Ne brini, mili. Spominjaćeš ti mene još.

Sve što je zabranjeno, privlačno je.

Znam, da večno ne traje ništa, al' ja, ja sam ostala ista, još sanjam te.. 

Al' imao je nešto, nešto u sebi, nešto. Ne u pojavi, nego u očima.

Zašto je teško ukapirati da se bivši dečko drugarice ili čak poznanice ne dira? I da je devojka na veče bila sa njim, i da ga nije volela, i da tvrdi da je više ne interesuje, ako si ikakva drugarica, nikad' ne bi bila sa njim. Au, kakvih osoba ima.. I onda očekuje da će se sve rešiti jednim "izvini", ma da.

Da, značio si mi i značiš mi. Sviđao si mi se i sviđaš mi se.. Bio si mi lep i dalje si mi lep, ali mi ne pada na pamet da trčim za tobom, samo jedno znam shvatićeš na kraju kome zaista značiš.

Ти си још увек прва ствар која ми падне на памет када неко каже: "замисли жељу".

Тад је у мој живот ушао он, и променио га је.

Ovo nije ljubavna priča. Priča ima početak i kraj. Naša ljubav nije nikad ni počela a neće se nikad ni završiti. ♥

U mome srcu ti ćeš uvek biti jedna.

Ako budemo imali priliku da se volimo ponovo, kunem se da ću te voleti onako kako treba.

I šta si mislila? Da će te zauvek voleti? Da se nikada nećete rastati? I šta onda? Probudi se lutko. Niko više ne veruje u bajke. Prestani i ti.

Ne zna se ko je veći kreten. Ti, koji ne znaš šta osećaš prema meni, ili ja, koja očekujem od tebe da mi priznaš ”nešto”. Daleko ćemo dogurati izgleda.

Ona ima oči koje znaju moje tajne sve, moje tuge sve i moje nemire..

A čujem da ljubiš  i kažu mi ljudi da briga te, k'o da pameti nemam, još tebi nadam se.

Hladna kao led prema njemu oduvek.

Sa mnom muškarci nikad nisu znali na čemu su i to ih je dovodilo do ludila. S druge strane, ja sam gotovo uvek znala na čemu sam ja. Glumiti naivnost odlika je samo inteligentne žene.

Ne trči za ljudima. Ako žele sami će doći.

Bio je jedan od onih koji je odlazio kad joj je najviše trebao, i nije se javljao danima. S njim nikad nije znala na čemu je. Bio joj je sve, i bio joj je ništa. Bio je njen, a nikad ga nije imala.

Da je tražio smrt ona dala bi zivot.

Jedno su želje, a drugo mogućnosti.

Good relationships don’t just happen; they take time, patience and two people who truly want to work to be together.

A sve sto želim je da mi kažeš da ti je stalo.

Ja ti želim sve najbolje, moja jedina ljubavi, mnogo teških reči palo je, da bili bi drugovi...

Сећајте се ове победе. Ко зна кадa ћетe опет победити.

Znam, ljubav nije moderna u vremena siva.

Nisam ja nikad sumnjala u tvoje "volim te". Sumnjala sam kad si mi govorio "voleću te zauvek". Nažalost, bila sam u pravu.

U životu jednostavno postoje neki ljudi, neki trenutci koje nikada ne zaboravljamo, koliko god pokušali.

Momci, daću vam jedan savet. Volite svoje devojke sada, jer nema te nesrećno zaljubljene žene čija ljubav, usled vašeg ignorisanja, nije prešla u patnju, patnja u ignorisanje, a ignorisanje u ravnodušnost. Nema te osobe koja će vam je ukrasti dok vas voli, ali ni sile koja će vam je vratiti kada je jednom izgubite. I nemojte misliti da ima vremena. Nema. Ni jedan sat ne ide unazad. Razmislite o tome.

Nekim ljudima sve opraštam, ali sebi ne mogu da oprostim neke ljude. 

Osudio sam je na ljubav sa mnom, bez prigovora i šanse za pomilovanje. Osim, možda, poneki poljubac u vrat, tu i tamo. Bila je baš onakva kakvu sam oduvek hteo, pametna budala. Pametna za druge stvari, budala da izabere mene...

Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem.

Blago svima koje je prva ljubav razveselila i naterala da jedva čekaju sledeću... Mene je moja samo razočarala ..

Obično ljude koje sretneš na najčudniji način, postanu veliki deo tvog života.

Bitno je da skontaš da imam jedan život, a ti si deo toga.

Još uvek te volim, to je činjenica. - Ali ni milion izvinjenja me neće vratiti tebi.

Ne odustaj od onoga o čemu svaki dan razmišljaš.

Мислила је да је отворила очи, тако што је затворила срце.

Don't be sad becouse of people. They will all die.

Vremenom ćeš navići na rastajanje... Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. ♥

I nedostajanje treba zaslužiti.

A razlika između mene i nje je bila prevelika. Ona ga je imala, ali ga nije znala voleti. Grlila ga, ali ga opet nije volela. Ja sam ga imala samo u snovima i tamo ga čuvala, kao neku stvar koja mnogo vredi. Ja sam ga držala na dlanu, a ona u šaci. Velika je razlika u tome...

Tvoja prva greška je bila što si otišao od mene. Tvoja druga greška je bila što si mi dao šansu da shvatim da mogu bez tebe.

Pre nego započneš rat, bolje saznaj za šta se boriš.

I sve dok nije shvatila da je otišao s njima, mrzila je hladne duge noći i suze koje su klizile niz njene obraze.

Odustala sam od tebe, ali od sebe neću nikad.

I iskreno- mrzela sam sve filmske ljubavne scene, slike zimske idile na kojima sitno pada sneg, dok se dvoje zaljubljenih šeta čvrsto zagrljeni na zimi... Mrzela sam i sneg i zimu i kad pada i kad nema nikoga napolju. Mrzela sam. A sad- nema veće sreće nego kad me svako veče iznenadi šetnjom i scenama baš kao iz filmova- on, ja, zagrljaji, sneg i ulice koje pamte...

Prijatelju, nema više tvoga anđela. Probudio si đavola u njoj i onda otišao. Ko će ga znati šta je ona sad.

I onda dođe noć kad mi nedostaješ puno manje nego što si sinoć.

I čak najupornija nesanica uspavaće se u njegovom zagrljaju slušajući zvuke njegovog srca. Za zaljubljenu ženu nema lepšeg zvuka od srca za koje se nada da njoj pripada.

Večeras sam loše. Nije vreme ni za kakve bitne datume, praznike ili takve stvari koje me mogu povezati sa čežnjom za tobom. Ne, jednostavno noćas se pitam da li se sećaš ovih očiju. Pitam se da li nekada kroz masu raznih uspomena prelistavaš i one naše. Upitam se i da li se sećaš moju ruku i one ljubičaste boje laka za nokte koji si uvek voleo. Nekako osećam da nikada ne odvojiš delić vremena za naše uspomene. Bolje je; možda te zaboli.

Uživaj u toj novoj bajci koju krojiš po svojoj meri. Nadam se samo da si srećan. I da nju nećeš lagati. To bi bilo to, njen neko...

Samo s tobom sam govorila ćuteći. Samo s tobom sam letela hodajući. Samo s tobom sam pevala slušajući. Samo s tobom sam sanjala otvorenih očiju.

Verujte mi da ćete dobiti sve što poželite. Samo ima jedan problem. Dobićete to kada prestanete želeti ili kada vam bude svejedno.

Da samo znaš kako se dobro osećam pored tebe... Da samo znaš koliko te želim zagrliti. Sve manje kao druga, sve više kao nekog mog.

Ako se neki muškarac dokazuje na način da ponižava žene, onda dokazuje samo da je on propali pokušaj čoveka uopšte.

Sreća se živi, ne opisuje se.

Sat je govorio glasno. Ja sam ga bacio, prepalo me to što je on govorio.

Bila je pogrešna na pravi način. Bila je posebna. Moja. Ni sve one što su došle posle, nisu je zamenile. Vreme prolazi, ali nju ne briše... I nema veze što nas sudbina nije planirala, ona ostaje u meni, zauvek.

On je izgovorio to važno 'volim te'. Ja nisam nikad. Pokazala sam mu to svakim dodirom, poljupcem, pogledom... Na kraju, ispalo je da sam ja više volela. Moja su dela bila iskrenija nego one njegove dve reči koje je izgovorio. Dela, ne reči, dragi moj.

Udovoljite nekome kome značite. Vaših pet minuta toj osobi može ulepšati riznicu uspomena.

Jednog dana zastaćete negde na sred neke dobro poznate ulice, pogledaćete u nebo i razumećete zašto se sve baš tako desilo. Duboko ćete udahnuti novi život i hrabrim koracima krenuti dalje, i najzad shvatiti da je život previše kratak da biste bili nesrećni.

Kad legneš i zatvoriš oči, kad se sve slike vrate same, tada shvatiš koliku bol nosiš u sebi, živiš s njom. Još više boli taj osećaj trenutne samoće, a znaš da nisi sam. Kad zidovi tvoje sobe odjekuju tvojim jecajima srca, a mali jastuk čuva tvoje tajne i suze kojima imena više i ne daje. Kad sve u tvojoj blizini na njega te seti, pa i kazaljke na satu, to određeno vreme. Kad se plašiš onog dana u mesecu koji si zapamtila po vama. Plašiš ga se dočekati, jer je on deo tvoje prošlosti, deo tebe. Ružan je oseećaj kad znaš da će te taj dan u bilo kojem mesecu podsetiti na njega. Pa onda kad pogledaš svoju sadašnjost i prošlost, nešto se sruši u tebi, i počinje te plašiti i budućnost. Strahuješ od onog što sledi posle ove boli, strahuješ od nove ljubavi, novog vezivanja, pokušaja, svega. Nije da su ti se srušili svi snovi, samo drugačije razmišljaš. Oprezan postaješ. Razumu daješ više prednosti, dok osećaje ostavljaš da miruju u tihoj luci tvog već ranjenog srca. Razum dok vlada, srce se leči, sve ono staro zaboravlja. Kad se potpuno oporavi, onda to duša oseti, ona ti javi. Onda te stavlja na igru, gde ti biraš da li ćeš igrati razumom ili srcem. Zanimljiva je igra jer možeš igrati i srcem i razumom, ali pravila su teška. Treba znati igrati. Na kraju, ili će razum pobediti srce, ili će srce pobediti razum. Evo ja, ja već drugu rundu igram. Srce mi pobeđuje, ostaje živo sa teškim povredama, zbog kojih ovo i pišem.

A fali mi to... U tim trenucima osećala sam se sigurno i voljeno. I odjednom, sve je nestalo i prošlo... Niko nije otišao kao pobednik, al' ni kao gubitnik. Samo je sve postalo prošlost. Traženje bolje budućnosti... To što svaku noć pustim po jednu suzu... Tako valjda odajem počast onomu što smo nekada imali..

Ali dobro zapamti da svako na kraju dobije šta zaslužuje. Zbog toga: želim ti sve najbolje.

A hoću da si ovde sad. Da ležimo zajedno, ušuškamo se i gledamo neke glupave filmove, smejemo se, zezamo i mazimo dok traju reklame. Hoću da si i sutra ovde. Da me grliš, da me ljubiš, da se držimo za ruke i prkosimo svima našom srećom, da se zapitaju kako je moguće da smo toliko dugo zajedno. I tako svaki dan. Eto, to mi treba.

Ostaje nada da će negde neko hteti da shvati mene, moja lutanja, shvatanja, maštanja, sanjanja i znati da ih prati.

I stvarno mi nisi jasan ni ti, ni ovo naše. Zbog tebe letim visoko, padam duboko. Gotovo sam sigurna da nećemo biti ništa, a oboje znamo da bi mogli biti sve…

I opet si ovde, čitaš sve te citate ponovo, tražiš one savršene koji odgovaraju tvojoj situaciji, a baš uvek imaš samo jednu osobu na umu dok ih čitaš..

Svi mi imamo priče koje nikome ne govorimo.

Nedostaješ…iako nikada nisi bio moj, nedostaješ…mnogo….i još više…izađem u pokušaju da ispunim tu prazinu gde nedostaješ i tako šetam ulicama, srećem ljude koje poznaješ…pogledam ih samo želeći da ih pitam kako si, šta radiš…samo da čujem par reči o tebi, samo da imam utisak da si mi bliže, da popunim delić praznine zaljubljenog srca kojem nedostaješ, ali…ali ipak samo prođem pored njih uz jedan značajan pogled, jer nemam pravo da pitam za tebe, jer ti nisi moj, bez obzira koliko bi ovo zaljubljeno srce želelo da jesi…nastavljam dalje, čujem pesme koje me sećaju na tebe…i dalje nedostaješ…svaka od tih pesama mogla bi biti naša, naša da mi postojimo negde u vremenu i prostoru, prostoru van paralelnog univerzuma poznatijeg kao mašta…

Od prijateljstva sve počinje...

To nije osmeh to je grč. Ljudi su slepi.

Kasno je da me zavoliš.

Večeras izlazim samo da ga slučajno vidim.

Проћи ће, све пролази.

Ti rođen si da te zavolim, a suđeno mi da te izgubim.

Bar da ga nikada nisam ni srela. Tako bi živela srećna sa mišlju da ne postoji neko ko ima sve što sam sanjala, htela.. Da ga bar nikada nisam zavolela...

Možda nekad shvatiš sve. ♥

Ako još ne možeš sanjati, evo ti pola moga sna.

Još uvek čekam tvoj poziv.

Ne očekuj ništa i nećeš se nikada razočarati.

Ti i ja ćemo uvek imati nedovršenog posla. Jer to smo mi, puno više od prijateljstva, puno manje od ljubavi...

I ovi dani neku tugu nose..

Vidi je prijatelju. Ti nemaš pojma koliko te je ona volela, šta je sve radila da ti budeš srećan sa drugima. Koliko noći je preplakala a onda glumila da je sve u redu. A ti ništa nisi znao, bio si slep, zaslepljen drugima, nisi shvatio da te je jedino ona volela. Sad je pogledaj, smeje se, nije joj bilo lako, ali posle toliko vremena pomirila se sa tim da je nikad nećeš primetiti. Ona je ostala potpuno ista ranjena mnogo puta. Sada otvori oči! Gubiš je, a kad čovek gubi tek onda shvati..

A volim kad me onako pogledaš sa malim osmehom.

I onda staneš i malo razmisliš o svemu. Shvatiš da uopšte ne vidiš svrhu bilo čega.

Највећа женска лаж: "Он ми је само друг."

On je tebe zaboravio, vreme je da i ti njega.

I ovi zidovi su oni koji pamte sve. Kriju tajne, suze i greh. ♥

Sedim sama, oko mene tama, crna noć. Svetiljke u daljini... dodirujem vazduh, upijam svetlost, ona neće k' meni, ide od mene. Ustajem, idem prema svetlu, u srcu nada... Odjednom svetla na svakom uglu, razbija se tama, ali nigde nema tebe... Možda ćeš se pojaviti jednom u svetlosti petrolejke ili velikog svetla sa ugla... Možda ćemo kraj večernje lampe razmeniti poglede kradom... Ma neka i to bude, samo neka bude sa nadom...

Suze brišu sve.

Ti i ja. Nismo se slučajno sreli, nismo se dogovorili, nismo planirali.. Istina.. to je san, ali san, koji neko nikada ne odsanja na javi. Spazili smo jedno drugo u moru ljudi. Ne, to nije prava reč, "spazili".. Osetili smo se.
Da, osetili se bez reči, bez dodira, bez pogleda. Koliko jaka moraju biti osećanja, koliko istančan senzibilitet.. A, onda je počela naša priča.. Ljubav, bes, ljubav, zelja, strepnje i uvek ljubav.. Dobila sam odgovore, koji su mi trebali.. Pustio si me da ušetam u tvoje srce, kineski zid se polako rušio..Odgovori su se nizali jedan za drugim...
A, onda sam shvatila, da ti više nisi stranac u noći. Postao si neko koga obožavam, neko koga volim i milujem u stvarnosti.. Naš san se pretvorio u javu.. Postao si moj dan, moja noć, moj nemir i moj spokoj. Moja čežnja ,moja želja. Tvoj osmeh daje smisao mom zivotu, tvoje reči me dižu u visine koje niko nije dosegnuo.

Ja tebe ne volim ni srcem, ni razumom. Srce može stati, pamet zaboraviti. Ja tebe volim dušom svojom. Ona niti staje, niti zaboravlja.

Idem na sve. Ništa već imam.

O nedostajanju su snimljeni mnogi filmovi, napisane mnoge knjige i stvorene mnoge pesme... Ali čovek ne može da razume šta nedostajanje znači, dok sam ne iskusi tu prazninu u grudima, bol zbog praznog jastuka i drhtaj usana pri izgovoru tog jednog imena...

Poželi nešto danas, možda se čudo dosađuje.

Hiljadu ćeš tuđih reči jednom poželeti da menjaš, za minut moje tišine.

Srećan je onaj ko ume da voli.

Prestanite da se rasipate suzama... Dehidriraćete jednog dana... Suze se čuvaju za posebne trenutke... Vredne ljude...

Isti se ne traže. Isti se nađu. Čak i ako ne žele..

Znam da smo "samo prijatelji", ali svaki put me nasmeje kada vidim tvoje ime na ekranu.

Svaki dan je novi početak. Pusti ono što je moglo biti i drži se onoga što može da bude.

Fali mi dodir, fali mi reč, fali mi osmeh, fali mi lice, fale mi laži, fale sitnice...

Ponekad je svakom potrebno da provede dan u krevetu, sam između četiri zida. Ponajviše onda kada zabole uspomene.

I uvek postoji jedna osoba koja vas može nasmejati bez razloga.

Ništa nije vredno, ako nisi srećan.

Samo jednom u životu volela sam ja, ali ta mi ljubav nije bila suđena. ♥

Sta će mi sad ljubav? Nisam ti ja za to. Što me nisi volela, kad je trebalo?

Ili se javi, ili se odjavi. Nemoj da me nerviraš. 

Zamolila bih emocije da mi se ne obraćaju. 

Sada mi je potreban samo onaj njegov zaštitnički zagrljaj od pre. Da, sada. Samo to, i sve će biti uredu. 

 I trudim se da budem jaka da me pamtiš takvu.

И онда после раскида и после неког времена схватиш колико ти је драго што си био са неком таквом особом, лоше ствари заборављаш само лепе ти остају у сећању.

И пресекло ме је као нож, када си отишао из мог живота.

Nikada neće reći da te voli, a umiraće za tobom. Da, da, takvi su ti muškarci...

Да фалићеш ми знам, сваки минут, сваки дан у то буди сигуран.

Ne govori mi da ti je žao, jer tvoja dela pokazuju da nije.

Не кажи све што знаш, не чини све што можеш, не веруј у све што чујеш.

Da sam unapred znao to, da zauvek odlaziš - Sve bih ti tada rekao; da falićeš mi, znaj, svaki minut, svaki dan.. U to budi sigurna..

Žena je fatalna kada izgleda da je ničija, a najfatalnija je kada je u društvu muškarca koji je umislio da je njegova, a ona to nije.

...A na kraju jedino što preostaje je prisećanje na početak, na dan kada je sve zapravo počelo. I ma koliko se trudio ne možeš da zaboraviš taj jedinstveni trenutak u tvom životu.

Nemoj da mi pričaš da si sve u meni našla jer ja nisam tvoj, nisam tvoj...

Naterao je da poželi stvari o kojima do tada nije ni sanjala. I naterao je da poželi njega.

Kad tišina progovori, najdalje se čuje.

Мушко размишљање:
Ја нећу да будем са тобом, одговара ми да те вртим и да трчкараш за мном, па да ти се смучим. Aл' ако чујем да треба да будеш са неким ликом јавићу ти се, чисто да ме се сетиш и да вам сјебем сваку шансу да будете заједно јер ћеш укапирати колико ме волиш.

Pratiš me u stopu, svaki trag. A govoriš da ti više nisam drag.

Noćas treba mi malo, gram ljubavi.

Плаче? Мање причај, загрли је брате!!

Pokušaj ponovo. Pogreši ponovo. Pogreši bolje.

Znaš... nisam ljubomorna, ali ono što je moje, moje je.

 Nisam kontao da sudbina zna i drugačije da nam sruši sve, da sruši sne, jer ljudi odlaze često bez pozdrava.

Htela si sve, i šta smo to uradili? Svaki početak nam je kraj, to mi je poznat osećaj.

Nakon nekog vremena uvidiš tanku crtu između držanja za ruke i vezanja za dušu. I naučiš da voleti ne znači oslanjati se, a društvo ne znači sigurnost. I naučiš da poljupci nisu ugovori, a pokloni obećanja.

Znam, umire ljubav, tišina sve mi govori.

I uzmi, uporedi, nismo bili k'o svi. I nije da ne vredi, dokazuje svaki stih. Ali nemoj da misliš da išta tražim od tebe. Pa sama si mi rekla da promeniće nas vreme.

"Zauvek" je, ipak, samo reč…
Velike reči obično imaju malu grešku, i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš.
Ni od mog "zauvek" nije ostalo bog zna šta…

Najbolje veze su počinjale rečenicom: "Ma nema šanse da ja budem s njim."

Ako nisi spreman da se zaljubiš u nju, ne dozvoli da se ona zaljubi u tebe.

Teško je gledati prijateljstvo u kojem vidiš ljubav.

Ne pokušavaj me više praviti ljubomornom. Ne znam zašto to uoporno pokušavaš, a i sam vidiš da ti ne uspeva. Mrzim loše pokušaje. Srećo moja, do sada si trebao naučiti da sam ja ljubomorna samo na one što su bolje od mene, a da bi takve našao, Boga mi se moraš dobro potruditi.

Ja ne znam kako da počnem jer se bojim početka... Sedim zatvoren u sobi, plačem, sećam se svega.

Vrhunac snage je kada se smeješ, a u očima ti hiljadu suza.

Još mi je do tebe stalo..

Ko kaže da je svet velik? Ja ga mogu zagrliti sa dve ruke.

Izvinjenja ne popravljaju slomljena srca.

Niste ni svesni koliko su vam puta kroz šalu rekli istinu.

Najveća prednost fotografije je to što se ona nikada neće promeniti, za razliku od osoba na njoj.

Nemoj da nestaneš kad je najlepše.

Ni jedan ti nije bio blizu, niti će.

Pijan čovek je iskren čovek. 

Dva puta sam umro ja, prvi put kad sam je video, drugi put kada je otišla.

Nisam kao ona, ali briga me za to, više mi ni ti ništa ne značiš.

Hoćeš da čuješ tajnu? Ti si meni najlepša, eto, kad si sama.. Znaš, kada stigneš kući i ostaneš bez šminke, bez bespotrebnog smejanja i lažnog osmeha. Najlepša si kada plačeš, kada grliš sama sebe, kada igraš bez razloga, čitaš, kada ćutiš i misliš, kada si ranjiva, kada te film rasplače, kada se setiš nečega što si davno zaboravila, kada spavaš i kada se budiš.. Kada si svoja. Bez straha, pretvar

anja i ostalih gluposti. Najlepša si kada ni ne razmišljaš kako izgledaš, i kada ti lice našminka bezbroj briga i sećanja ili beskonačna sreća.. A desiće se nekad da moja reč ili poljubac bude razlog za to. I tada ćeš, valjda, konačno i shvatiti zašto me tako važno i bezuslovno voliš.. Videćeš, mila, da si uz mene uvek najlepša.

Zagrlio sam te jako, kao da sam znao će ta noć biti poslednja. ♥

Svako srce ima neke bolove, samo način izražavanja je drugačiji. Neki će to sakriti u svojim očima, a neki će ga sakriti u osmehu.

I čega sam bila tako željna, ni sada ne vidim. 

Stalno je govorila: nikad više. A opet bi mu se nakon nekog vremena vratila. Stalno je plakala zbog njega, ali nakon samo jednoga osmeha koji bi on izazvao sve bi zaboravila. Patio je i on zbog nje, naravno.Bili su toliko slični, isti inat, isti ponos, ista osećanja. Stalno su se vraćali jedno drugom, nisu mogli zajedno, a nisu mogli ni razdvojeno. Takva je ljubav, valjda..

Bože, kako si mi se učinila lepom, one nedelje, u ljubičastoj haljini. Oh, kako si snažno pogodila sva moja maštanja! Zašto si toliko tražila da ti kažem ono što sam hteo da ti izrazim samo pogledom? Misli te vrste gube na rečima.. Hteo bi da ti predam iz duše u dušu plamenima jedan pogled! A sada, moja obožavana, ma šta ti pisao gonjen vremenom, tužen ili veseo, znaj da u mojoj duši postoji beskrajna ljubav, da ti ispunjavaš moje srce i moj život, da ništa neće izmeniti tu ljubav iako je uvek dobro ne izrazim; da će cvetati sve lepša, novija, ljupkija, jer je to prava ljubav, a istinska ljubav stalno raste, Ti si moja snaga, ti to vidiš.

Puno reči, još više osećaja.

Koji san, koja slova, koji dan, kad znam da te ne mogu imati. Nikad..

Tako to ide, valjda.. - rekla je. Pustiš ljude u srce, a oni te unište.

I dalje te želim. Želim te u svakom trenutku mog praznog i besmislenog života.

Ostavi suze za kraj, drugi će neko da ih briše.

O, da... Povredio me je. Nisam htela priznati to ni sebi, a kamoli njemu. Izgubila bih sve bitke tim priznanjem. A ovako, ne priznajući ni sebi, ni njoj, izgubila sam mnoge važne stvari u životu. Njega, i sebe.

A mislim da stvarno nekog preboliš tek kad nađeš nekog drugog do koga ti je više stalo.

Ništa drugo ne znaš sem da u duši praviš lom, al opet imaš nešto što drugi nemaju.

Nije teško krenuti dalje, teško je ostaviti iza sebe sve ono što je trebalo biti. 

Kad ponos pobedi, sreća izgubi.

Najmanje govoriš onda, kada ti je najviše stalo.

Klela se da joj se više nikad neće dogoditi, da on se nikad neće ponoviti... A onda je našla istog drugog imena..

Proći će, sve prolazi.

Ja sam neko sasvim običan, manje bitan.. Samo jedna mala duša na ovome svetu.. Ali opet, ja sam neko ko je ceo svoj svet video u tebi.

Praviću se da mi ne značiš. To će ti biti moja najveća osveta. Veruj mi. Boleće te.

Желела је да верује у нешто посебно. Веровала је у нешто што не постоји, у причу која није испричана, у љубав која се није догодила.

Ne tražim ja mnogo, jedan tvoj dodir bi mi ispunio sve želje.

Tako je to kada se zaljubiš. Samo jedan poziv ili poruka može da ti ulepša dan. Samo to. Samo on.

Kažu da se čovek zaljubi samo jednom u životu, ali to nije istina. Svaki put kad te vidim, ja se zaljubim opet.

Zar me više ne voliš, beskrajno?

Neke stvari se samo jednom dogode..

Život je prekratak da bi ga trošili na tugu.

Možda nas je tuga vezala.

U tvom zagrljaju htela sam da živim.

Sanjam da si tu.

Ma preboleću ja tebe. Da, dobro čuješ preboleću te nisi ni prvi ni zadnji koji me je povredio pa da ne mogu da te prebolim i zaboravim. To što me ne voliš to je tvoje pravo, moja sudbina ceo život pogrešne sam ljubila, što bi izuzetak bio ti? Shvati gotovo je sa nama, nemam ja više snage da se za tebe borim. Uspravljam glavu i krećem hrabro u nov život bez tebe. Ne brini snaćiću se ja već nekako. Tebi neka je na čast izgubio si osobu koja te je volela. Zbogom najdraži moj.