Večeras sam loše. Nije vreme ni za kakve bitne datume, praznike ili takve stvari koje me mogu povezati sa čežnjom za tobom. Ne, jednostavno noćas se pitam da li se sećaš ovih očiju. Pitam se da li nekada kroz masu raznih uspomena prelistavaš i one naše. Upitam se i da li se sećaš moju ruku i one ljubičaste boje laka za nokte koji si uvek voleo. Nekako osećam da nikada ne odvojiš delić vremena za naše uspomene. Bolje je; možda te zaboli.