I jeste, on je sušta suprotnost svega što je ikada želela u dečku, ali je baš zato i privukao. Uvek je mogla da bude svoja kad bila je sa njim. Nije bilo one glume, bila je ono što jeste. A on ju je voleo baš takvu. Voleo je način na koji se smeje. Voleo je način na koji zamahuje glavom da bi mu pokazala da joj je kosa porasla. Voleo je način na koji ga je gledala svaki put kada bi ga molila za nešto, a znao je da ne treba da moli, samo je želeo da vidi taj pogled. I onda, kada pristane, obožavao je da je gleda kako se raduje. A ona, ona je volela to što je bio jedini oslonac u teškim trenucima. Volela je način na koji bi te zagrlio i poljubio. Volela je način na koji se igrao sa njenom kosom iako mu je stalno zabranjivala da je dira. Volela je to što su najbolji drugovi a ujedno i momak i devojka. Volela je što ste imali svoje šale, što ste davali jedno drugom nadimke. Volela je što joj je ušao pod kožu. Navikla je da se svakog dana čuju. On joj je postao navika. Obožavala je da čita njegove poruke za laku noć. Volela je sve njihove male "svađe" koje su redovno samo ojačavale tu vezu. Znala je da će ga izgubiti i kada bi ga samo jednom povredila, a ne bi mogla da podnese da od nje ode osoba koja joj je sve na svetu.