Onaj osećaj kada pokušavaš da ga zaboraviš i preboliš. Kada se trudiš da bar na tren ne misliš o njemu. Kada ugledaš nekog lepog dečka i pomisliš „možda bih mogla da probam sa njim“, ali ne vredi, znaš da je tvoje srce zauzeto. Onaj osećaj kada ga ugledaš kako prolazi kraj tebe, i pokušavaš da okreneš glavu, da ga ne gledaš, a znaš da ćeš se, kada prođe, ipak okrenuti za njim jer je to jače od tebe. Onaj osećaj kada možeš vrlo lako da se rastužiš zbog njega, a još lakše nađeš neko glupo opravdanje. Kada svima pričaš da si ga prebolela jer tripuješ da ćeš da tako brže zaboraviti, ali ne. Kada znaš da ne bi preživela da nađe drugu devojku. Kada očekuješ samo njegov poziv, njegovu poruku iako znaš da je obrisao tvoj broj. Kada se praviš da ne znaš šta se dešava kod njega, a na profilu mu znaš i najmanju promenu. Kada zaplačeš uz vašu pesmu i setiš se svega. Onog njegovog „volim te“ pred spavanje. Razmišljaš o njemu danonoćno, a to ne možeš sebi da priznaš jer znaš da voli drugu. Kada svaki novi dan čekaš zbog njega, a to mrziš. Kada te ljubav polako ubija, a ti voliš sve više. Kada je želja da ga zaboraviš velika, ali želja da budeš sa njim i da bar još jednom čuješ ono njegovo „volim te“ još veća.