И чврсто сам одлучила да га заборавим. Изгледало је тако лако, али кад сам покушала пред очима ми је био његов осмех, његове плаве очи. Чула сам његов глас, осетила сам његов додир. Много је тешко изборити се са тим, зар не? Најтеже је кад те издa особа која ти је била све. Особа за коју би без размишљања све дао, особа због које си хиљаду пута преко поноса прешао, због које си се тукaо и прaвиo paзнa сpaњa. И нисам успела, изгледа да сам само желела да поново осетим његове усне на мојим, оно кад те пољуби па се насмеје, оно кад те ухвати за руку пред свима, кад те грли... Само то ми је требало. И нисам успела да га заборавим, само сам се помирила ca тим да тога више неће бити. Ал' ту је он, свако вече, ca мнoм, у сваком сну...