A tebi hvala ljubavi, što si daleko.

A on je bio i ostao moje sve..

Nikada, nikada, nikada, nikada, sa tobom više nikada.

Prošlo je i previše vremena od kada nisam čula njegov glas. Prvo sam prestala da mu se javljam. Zatim
sam prestala da se okrećem za njim na ulici. Onda sam prestala da idem na mesta na kojima bih mogla da ga sretnem. Valjda mi se on smučio.

- Javi joj se. 
- Ne. 
- Zašto? 
- Ponos mi ne dozvoljava. 
- O da, ponos .. 
- Pa, tipično muški. 
- Eto, vidiš? To tvoje tipično muški, sve uništava. To što je uvek gubiš, na sve moguće načine, onda kada je kuliraš i ostavljaš po ko zna koji put. A nedostaje ti, i te kako ti nedostaje, mada, uvek joj se vratiš, nijedna ti nije kao ona. A nju uvek najviše povrediš, nemoj, kada ode zauvek, ostaćeš potpuno sam. Stavi ponos sa strane, dokaži da ti je stalo. Dokaži da je ona samo tvoja. Budi čovek.

It’s weird how the person who makes you feel the saddest can make you feel the happiest.

Nikada nije ni tražila da bude jedina, a bila je.. Nikada nije tražila da je potražim nakon što je otišla, a sam Bog zna koliko sam vremena na to izgubio.. Nikada nisam ni primećivao koliko je drukčija sve dok nijedan deo nje nisam pronašao nikada više..

Trudim se da budem srećna, naporno je, ali ponekad uspevam..

Ništa živ čovek ne može izgubiti, što mu jedno proleće ne bi moglo vratiti.

Proklet bio ovaj život, kad si srećan sve ti uzme.

To što ona ima nekog drugog ne znači da je zaboravila. To znači da samo pokušava. Znam ja po sebi..

On, nikad bolji, zbog nje. Ona, napokon srećna, ali sa drugim.

Ona te, prijatelju, zgazi. Do kraja! Uništi te. Bez milosti.. Kažu da je jednom volela i da se zaklela da neće više nikada.

Mislio sam da će patiti.. mislio sam da će je moj odlazak iz njenog života dotući. Igrao se tudjim osećanjima ne bi li se njena uzburkala. Zavaravao sebe i druge pričama o velikoj ljubavi, ali ona nije ni trepnula, a kamoli pustila suzu. Sad je viđam s drugima, i pecka me ta misao, koja vreba iz prikrajka, da bi mogla sada biti nekom drugom ono što je meni nekad bila.. Al' nemam pravo vise na njenu ljubav, jer ipak ja sam bio taj koji je navodno otišao. Kucnuo je čas da se pomirim sa činjenicom da sam je zauvek izgubio.

Ono što se teško dobije večno traje.

Volim ga, a možda ne bih trebala. Ne bih. Nipošto. Ali eto, ovo moje srce preskače uvek kad ga neko spomene.

Tvoje muške suze mi ništa ne znače, jer za mnom onaj pravi ne plače.

Tako čudan, tako moj i poseban.

Nema razlike između budale i mudrog čoveka kad su zaljubljeni.

Nije važno koliko sporo ideš do svoga cilja. Bitno je samo da ne prestaneš ići.

Šteta, meni su ipak snovi bolji od stvarnosti, jer u njima mi priznaš ono što u stvarnosti ne možeš, zbog ponosa. Priznaš mi da me voliš.

I da smo jedno za drugo, bila je laž.

Nadala ti se, a nije trebala. Nije.

Devojke, poruke koje mi čuvamo, oni su odavno obrisali...

Ne mogu da ti oprostim.. Dosta sam grešaka napravila već..

Ništa se tu ne može. Ponekad ljubav baš sve pobeđuje.

Kada nekog voliš ne postoje ni početak ni kraj.
Samo ljubav.

Sve te strane gluposti o zaboravljanju nekog. Budalaštine. Možeš samo da zaboraviš na nekog. Znaš, kada neko više nije tu, trudiš se da ne razmišljaš o njemu, a dešava se baš suprotno. Svaki dan ti se vrte vaše stare slike kroz glavu. Međutim, u jednom momentu, uspomene se istroše. Slike izblede. A novih nema. Nemaš više film da ga vrtiš iznova i iznova u glavi. I onda staneš, pa kažeš: "Ej, pa konačno sam ga zaboravila". Zaboravila, kažeš? A šta bi bilo da se sad pojavi ovdje, zagrli te najjače, i kaže: "Izvini za sve"? Sve 'zaboravljeno' bi se vratilo. I to duplo. Zato nam je najlakše odbacivati, ne pričati, da budu za nas jedno veliko ništa. Jer prava istina je da ih nikad u potpunosti ne zaboravimo.

Dok ne postaneš moja java, sanjaću te.

Njega volim. Ostale zajebavam.

Izabrali smo da budemo samo prijatelji. Prijatelji koji se nikada ne zovu i nikada ne pišu.!

Istinu ne možeš promeniti, ali istina može promeniti tebe.

Kad dobiješ malo, poželiš više. Kad dobiješ više, poželiš još više. Ali kad to izgubiš, shvatiš da je ono malo bilo sasvim dovoljno. 

Predugo glumim bezosećajnost, da pomislim, možda i jesam takva postala..

Svu moju hrabrost skupljanu u svakodnevnom okretanju glave, prećutavanju glupih reci i izgovorenih tišina, prospeš u vetar jednim glupim pogledom.

Ponekad ljudi ne žele da čuju istinu, jer ne žele da njihove iluzije budu uništene.

Ljubav - vrsta amnezije kad žena zaboravi da na svetu postoji još 3 milijarde muškaraca…

Ne srećemo ljude slučajno. Sa razlogom su se našli na našem putu.

Ne pitaj za svoju naivnu devojčicu nikoga. Odavno više nije naivna, nije ni devojčica. A nije ni tvoja.

Sa jutrom je bilo najteže. Posle sklopljenih očiju trebalo je znati gledati otvorenih očiju.

Lepo je osećanje ponosa, brani nas od kajanja.

Kad bolesno voliš, svaka greška u ljubavi je samo tvoja.

I zašto se svaki dan završi mislima o njemu i mogućim nama?

Posle ljubavi ostanu navike koje više nemaš sa kim da podeliš. Broj telefona bledi, ali ga ne zaboravljaš. Poruku za dobro jutro I laku noć, I ono iskreno “volim te” više nemaš kome da pošalješ. Posle ljubavi ostanu ulice kojima ste nekada hodali. Pesma koja uvek premota ceo film unazad. Posle ljubavi ostanu pijane noći, uzaludna borba sa samim sobom da sakriješ telefon od sebe, samo da ne nazoveš tu osobu. Posle ljubavi ostanete vas dvoje, daleki stranci koji se do kraja života za nešto kaju, I koji do kraja života života žive od uspomena. Posle ljubavi ne ostaje ništa.

Povredio sam je I iskoristio, davao joj lažnu nadu. Lagao sam je, govorio da je volim, a nisam tako mislio. I sada žalim. Ona me je prebolela I više ne pita za mene, a meni svaki dan samo sve više fali. Shvatio sam kakva sam budala bio. Dao bih sve da mi se vrati. Fali mi njena ljubav.

Sećam se dana kada si otišao, tog dana si me zamenio. Tog dana si mi srušio snove. Sećam se jeseni, padala je kiša. Velika ljubav je često bolela, a bili smo klinci, nisamo mogli doveka. Puno grešaka, uspona, padova…Uspomene bole, ubijaju sećanja, naš park, naša klupa, I ona ulica gde je naša priča počela, naša pesma, sve na tebe podseća…

A najviše me boli pomisao na to da mu nikada nisam ništa ni značila. Hah, to me iznova I iznova uništava, stvara nove ožiljke. Nisam ja zaslužila onakav kraj, bez ijedne izgovorene reči. Ni one laži, prevare, izdaje, razočarenja. Ne od tebe. I uprkos svemu, ja se tebi uvek vratim. Uvek pokušavam da nađem neko opravdanje I ovu našu napola prekinutu priču, a sumnjam da se ti ikada setiš mene.

Mogu da obrišem poruke, ali ne i da zaboravim ono što si mi pisao. Mogu da prestanem da pričam sa tobom, ali nikada neću zaboraviti tvoj glas. Možeš da prestaneš da me grliš, ali nikada neću zaboraviti miris tvog parfema. Sve što smo nekada imali, ja neću zaboraviti.

Znam da ga I dalje braniš od svih. Znam da za svaki poziv pomisliš da je njegov. Znam da se razočaraš I da se svaki put kada vidiš da nije, slomiš u sebi. Vidim tvoj osmeh kada ga neko spomene. Čujem kako ti glas zadrhti kada izgovoriš njegovo ime. Znam, dobro znam, da bi sve dala da ga još jednom zagrliš, da barem još jednom čuješ ono njegovo “volim te”, pa I mene. I sanjaš ga svako veče. Mrziš sebe što nisi ni pokušala da ga zadržiš, da ga nateraš da ostane. Znam ja, kada si sama, misliš samo na to gde je on, kako je, sa kim je, da li te se nekada seti…

A znao je, znao je sve to, on. Znao je da ću preuzeti krivicu. Uvek je bilo tako. Nedostajala mi je ona naša pesma. Naše svakodnevne svađe. Tvoj glas, smeh. Nedostajalo mi je, ali više ne.

Onaj osećaj kada pokušavaš da ga zaboraviš i preboliš. Kada se trudiš da bar na tren ne misliš o njemu. Kada ugledaš nekog lepog dečka i pomisliš „možda bih mogla da probam sa njim“, ali ne vredi, znaš da je tvoje srce zauzeto. Onaj osećaj kada ga ugledaš kako prolazi kraj tebe, i pokušavaš da okreneš glavu, da ga ne gledaš, a znaš da ćeš se, kada prođe, ipak okrenuti za njim jer je to jače od tebe. Onaj osećaj kada možeš vrlo lako da se rastužiš zbog njega, a još lakše nađeš neko glupo opravdanje. Kada svima pričaš da si ga prebolela jer tripuješ da ćeš da tako brže zaboraviti, ali ne. Kada znaš da ne bi preživela da nađe drugu devojku. Kada očekuješ samo njegov poziv, njegovu poruku iako znaš da je obrisao tvoj broj. Kada se praviš da ne znaš šta se dešava kod njega, a na profilu mu znaš i najmanju promenu. Kada zaplačeš uz vašu pesmu i setiš se svega. Onog njegovog „volim te“ pred spavanje. Razmišljaš o njemu danonoćno, a to ne možeš sebi da priznaš jer znaš da voli drugu. Kada svaki novi dan čekaš zbog njega, a to mrziš. Kada te ljubav polako ubija, a ti voliš sve više. Kada je želja da ga zaboraviš velika, ali želja da budeš sa njim i da bar još jednom čuješ ono njegovo „volim te“ još veća.

I SADA JE SAMO ŽELI NAZAD, ŽELI SVE PONOVO. POGREŠIO JE–SHVATA.

Svako od nas, pre ili kasnije, u životu dobije udarac tamo gde najviše boli. I onda, ili ojačaš ili te bol uništi.

Mora se otići daleko, da bi se razumelo ono što je blizu..

Okej, da, nismo više zajedno, ne čujemo se, retko se viđamo, vreme prolazi i da, pokušavam da ga zaboravim...ali ne ide. Teško ću ga zaboraviti. On nije bio čak ni blizu savršenog, uglavnom se sećam njegovih mana. Razočarao me je, baš. Ali ne mogu da kažem da me nije učinio srećnom. Umeo je da me nasmeje, da me zagrli tako da poželim da vreme stane. Samo ja znam koliko mi nedostaje, svakog dana, svakog sata, svakog minuta, svake sekunde. Htela sam da zauvek bude samo moj, htela sam nešto za šta sam znala da je nemoguće. I nemojte da mi ga spominjete, i dalje se cimam kada čujem njegovo ime. I znam da ne zaslužuje, i da nemam nijedan razlog da ga pamtim, ali on će uvek biti tu, pored svih koji dođu i prođu. Svako veče kada legnem u krevet čitam njegove stare poruke, gledam njegove slike i vraćam film na vreme kada smo bili zajedno. Koliko se samo uspomena vrati...Pročitam poruku, nasmejem se, i već sledećeg trenutka mi zasuze oči jer znam da je prošlo, i da se više neće dešavati. Toliko toga mu nisam rekla...

Praznina? Najgori osećaj. Kad ti je nešto potrebno, a ne možeš ga imati. Kada si nešto zauvek izgubio, i ne možeš ga vratiti. Kada si tužan, i znaš da ništa ne može da te oraspoloži. Kada ti neko nedostaje, a ne možeš da ga zagrliš. Kada imaš neku želju za koju znaš da ne može da ti se ispuni. Kada se pronalaziš u svakom bedačkom stihu, ali ne prestaješ da slušaš te pesme. Kada nekoga voliš, a on to ne konta. Kada bi rek’o toliko toga, ali ne možeš da nađeš odgovarajuće reči. Kada ti se plače, ali više nemaš ni volje ni snage za tim.

Faliće ti neko ko je čekao tvoj poziv u gluvo doba noći, neko kome si bio izuzetno bitan u životu, neko ko je bio spreman da ode bilo gde da bi te video bar na kratko, neko ko te je voleo više od sebe. Faliće ti neko ko nije umeo da ti kaže "ne", neko koga si pustio da ode, a inače nikada ne bi otišao.

Čujem srećan si. Ti i ona, proleće, sve vam na ljubav miriše. Nema veze mili, pomirila sam se davno sa činjenicom da meni više ne pripadaš. Mislim da čak nikad i nisi bio moj, ali znaš li šta me ponekad najviše zaboli? Ta spoznaja da nakon svega što smo prošli, nakon svih uspona i padova što smo imali, nisam ostavila nikakav trag kod tebe. Ni na tvojim usnama, ni na tvom telu, ni na tvom jastuku. Ništa. Nula. Bila sam previše dobra prema tebi, mnogo sam ti dopuštala..

Nakon nekog vremena, naučiš da ti nije potreban niko da bi preživeo. Jer, bez obzira na to šta da ti obećaju, neće uvek biti tu. Jednostavno moraš da to prihvatiš.

Najviše me boli to, što kad sam pored tebe niti da me pogledaš, a kamoli pitaš kako sam. A tako bih ti htela reći kako se osećam. Očajno. Usamljeno. A toliko je ljudi pored mene. No jedino mi ti možeš pomoći. Ali radiš suprotno. Ignorišeš me. Ubijaš me. A šta ja radim? Obeshrabreno, sa suzom na licu gledam te kako voliš drugu koja te nikad neće voleti kao ja. A najgore od svega je to, što sam ja u tvom životu niko i ništa, a ti meni tako mnogo.

Nadala ti se, a nije trebala. Nije.

Najlepša si kada plačeš, kada grliš sama sebe, kada igraš bez razloga, čitaš, kada ćutiš i misliš, kada si ranjiva, kada te film rasplače, kada se setiš nečega što si davno zaboravila, kada spavaš i kada se budiš.. Kada si svoja. Bez straha, pretvaranja i ostalih gluposti.

Jer nije mi bio ni drug, ni brat, ni prijatelj, ni dečko. Samo neko bitan, na čiju prisutnost sam navikla, na čiju slatku nespretnost sam pala. I eto, ostala tako.

Mi čak i ne pitamo za sreću, tražimo samo manje bola.

Ostavljao je on nju stotinu puta.. Ona je na kraju ostavila njega, prvi put, a i poslednji.

Noći su najteže. Jednostavno te ubiju.

Nekada je lakše i nasmejati se, nego svima objašnjavati zašto si tužan..

Obrisala je suze. Našminkala se. Javljali su se, svi oni koji su je davno zaboravili. Ne želi ona njihovu pažnju samo želi da odgna misli. Samo večeras, sutra će proći, sutra sve prođe.

Neke ljubavi se u životu jednom dogode.

Da li si još uvek sama, da li tuguješ, da li osećaš? Moram dotaći sve visine sveta da ipak otkrijem šta mi značiš ti.

Da sada smo stranci, bedni stranci koji su nekada imali ljubav. Veliku ljubav o kojoj su svi pričali.Ta dva stranca su imala nešto na čemu su im svi zavideli .Možda se ta dva stranca još uvek vole.. Niko ne zna.. Niko osim njih.. Prolaze jedno pored drugog bez ijednog pogleda, čežnje, kajanja. Znaju se nekada i okrenuti kada prođu jedno pored drugog, okrenuti se i gledati osobu koju vole kako odlazi, ide dalje.. Možda bi se mogli upoznati i sve ponovo pokušati.. ali jebeš ga, možda.

Nema reči koje bi opisale sve što se dešavalo, sve što smo imali ,a opet nije to bilo ništa veliko. Neka jača sila ka tebi me vuče, nešto jače od mržnje i ljubavi, nešto što se samo jednom oseti. Htela bih da volim ponovo, da budem srećna i nasmejana kao i pre nekoliko godina. Čudno je što se nadam još nama, našoj priči, našim rečima, našim poljupcima. Nadam se i onom tvom osmehu i onom posebnom pogledu dok pricaš mi nešto, nešto u šta i dalje samo ja verujem. Mnogo je laži ispričano, mnogo loših.. reči. Mali milion suza prolivenih, jedna jedina istina bila je. Volela sam te i volim te i dalje, samo sad to umem da sakrijem. Više i ne mislim o nama, bar dok ne ostanem sama , a onda samo ja znam kako to vreme proživljavam. Samo ja znam koliko fališ mi ti i sve što smo nekad imali. Imali ? Da li smo mi nešto imali ili sam ja to sama umišljala , ne znam, ne znam na čemu sam, ni na čemu sam bila, a i iskreno nemam neku želju da saznam, boleće, znam. ''Kako i dalje možeš da voliš tog debila?'', pitaju me . A ja na to odgovor nemam, jer volim te i posle hiljadu tvojih grešaka, posle mnogih ispada i odbijanja, posle spuštenih slušalica i odbijenih poziva. Znaš, nedostaješ mi tako dok ne zaspim, dok me suze guše, nedostaje mi da čujem ono tvoje ,,Bičeš ti bolje'' ... Ja i dalje viđam srećne ljude, ali ne vidim sebe među njima..

I uvek premotam film do tog jednog trenutka i pauziram sve. Ti. Ja. Noć. Tamo gde je sve počelo. Tvoji otkucaji srca pod mojim prstima. Ono poslednje „zbogom“ i osmeh za prećutani kraj.

Ma daj, priznaj samom sebi da ti je žao što više ništa ne oseća prema tebi. Žao ti je što si ukapirao da zapravo ništa niste imali, a hteo si sa njom da imaš sve, ali nisi mogao jer te je sprečavao ponos. Verovatno zato što ti se činila prosečnom, a ti nisi mogao sebi da dozvoliš da te viđaju sa prosečnom. Ti ne možeš ni da zamisliš koliko je njoj bilo stalo do tebe, i koliko te je volela, više od svega na svetu. E sad kad si je zauvek izgubio, uzmi i zapitaj se da l' ti je važniji ponos, ili ona, "prosečna", koja je htela sve da da za tebe, i koja te je volela bez obzira na sve?"

Love is like a song, u can't forget it..

I da hiljadu puta pokušamo, hiljadu i jedan put nam ne bi išlo.

"Zaboravila me?" "Ne,prijatelju, nije te zaboravila, nego nema za čim da žali, izgubila je ono što nikada nije ni imala, osetila, nekoga kome ne znači ništa, a veruj mi, prijatelju, ti si izgubio osobu koju je ona sanjala da će sresti u tebi: "koja te razume, podržava, i koja ti veruje. "

Zamolite je, za mene, da nikada više ne plače, da nikada više ne izgovara ime onog čoveka koji joj je uništio mladost. Recite joj da nipošto ne postane ono što je on sada, čovek bez srca.

Pozovem isti broj kad zaplačem, samo je potreba da osetim isti parfem kad zažmurim.. ali odvikavam se polako, od tuge i žmurenja, plakanja i okretanja tog broja. Smešim se, nisam tužna.

Kada si sam, nema onog rizika da će ti večnost nestati u trenu. Sam si i nema ko da te ostavi.

Kako ti možeš jednom porukom da uzbudiš sve emocije u meni i sreću i tugu i baš i sve…ali nisi ti kriv, ja sam kriva što sam dopustila da mi postaneš bitan…

Čak je verovala da je zaboravila. A nije. Živ čovek ništa ne zaboravlja.

Prestani da me tako gledaš.
-Kako?
Drugačije...
-Pa ne znam kako hoćeš da te gledam, drugačija si.

Još uvek bol prekrijem osmehom.

Nikad nije kasno da kažete: "Zdravo, Nedostaješ mi"...

Svako traži novu ljubav, a stara ga boli .

Rastali su se, misleći da im se putevi nikada više neće sresti, ona je imala druge, on je bio sa drugima. . Ali, nikad se nisu vezali za druge, nikad voleli. Sve dok nisu shvatili da uzalud su tražili jer, oni su u stvari voleli jedno drugo.. Voleli, a rastali.

Jednog dana ćeš pogledati nazad i znati tačno zbog čega se nešto moralo desiti.

Jbg, ja nisam kao on da tako lako sve zaboravim. Meni je značilo, i previše..

Lakše bi joj bilo da je osećala bilo kakvu emociju - bes, mržnju, prezir, bilo šta… Ništa, samo rupa u grudima, rupa u glavi, rupa u duši. Rupe koje nije znala čime popuniti.

Zaljubljenost je kad znaš nečiju najbolju stranu i zbog toga ti se sviđa. Ljubav je kad znaš nečiju najgoru stranu i svejedno ga voliš svim srcem.

Bila je pogrešna na pravi način. Bila je posebna. Ni sve one što su došle posle, nisu je zamenile. Vreme prolazi, ali nju ne briše... 

Ljudi se ne menjaju zbog onog što znaju, nego zbog onog što osećaju.

I tako ide dan za danom, a bol ne prolazi.. ♥

Svako ima svoju priču. Svako je prošao kroz nešto što ga je promenilo.

Ne treba da joj šalješ poruku "Nedostaješ mi.", oduševi je i napiši "Izađi, ispred sam, čekam te."

Smejala se, radovala, bezbroj puta lažnoj sreći.

Imam tu neku moć da guram ljude od sebe i onda ih mrzim što su otišli.

U jednom trenu je samo stalo sve.

Ako se ne svađate zbog gluposti niste zaljubljeni.

Najteža stvar kod odlaženja od nekoga, je kad znate da ta osoba neće krenuti za vama. Nikada.

Ne voliš me više, druga je sada tu. Eh te tvoje laži. Ne trudi se više, onaj zagrljaj te odao. Još uvek je pun topline kao i pre, još uvek samo ti znaš da me zagrliš onako, zaštitnički. Još uvek me ti voliš.

I dalje želiš da se ostvare tvoji nekadašnji snovi s njom.

Imao si svoju šansu i nisi je iskoristio. Sada gledaj šta propuštaš.

Tišinom smo rekli sve što smo jedno drugom godinama ćutali. Nije bilo teško ni njoj ni meni da shvatimo da će naša ljubav trajati zauvek. Samo što će ona ćutati sama u svojoj tišini, a ja sam u svojoj. Zauvek...

Iskusna žena vidi i ono što je u muškarcu zauvek skriveno.

Ja ću uglavnom da te volim kad to najmanje zaslužuješ, navikni se

Pokušaš. Ne ide. Druga šansa. Ne ide. Koliko glup trebaš biti da nastaviš? Nešto jednostavno nije suđeno, ma koliko želeli da bude.

Svaka koju ljubim me podseća na nju.

Ja ne čekam princa. Čekam nekoga ko će misliti da sam njegova princeza.

Ponekad treba da pustiš ono što je prošlo, prihvatiš ono što je ostalo, i da se raduješ onome što tek dolazi.

U igri strasti postoji samo jedno pravilo - nikad se zaljubiti.

Ako pratiš svoje snove, znači da pratiš svoje srce. A ako pratiš svoje srce, ne možeš pogrešiti.

Ako ne krene za tobom kada odeš, nemoj se više nikad ni okrenuti.

U ljubavi su svi grešni. ♥

ON: Je l' ti hladno?
ONA: Ne!
ON: Je l' ti hladno?
ONA: Neeeeee!
ON: Je l' ti hladno sad?
ONA: Zašto me isto pitanje pitaš sto puta?
ON: Tražim razlog da te zagrlim. ♥

Ne znam čega me više strah… Da me ti nikad nećeš zavoleti, ili da ja tebe nikad neću preboleti. 

Tražiš neprihvaljivo, gde moj svet je sada? Kada nestaje sreća tada ti umire nada. Mi smo imali to naše a ni toga više nema... jedna tema, jedna sreća, jedna želja, jedna senka...

Разочарање отвара очи, али затвара срце.

Reči nemaju moć da nas povrede, osim kad nam previše znači onaj ko ih izgovori.

Nema lepšeg osećaja na svetu nego kad srce posle jedne pauze ravnodušnosti ponovo zatreperi od ljubavi.

Понекад човек речима не може описати како се осећа.

Ne sudite mu. Možda ona ipak pronađe čoveka u njemu.

I nakon svega što se desilo, kako bi mi mogao nedostajati? Ali dovraga, nedostaje mi. Nedostaje.

To što ne možemo da budemo zajedno, ne znači da te ne volim.

Odustala je. Digla glavu. Nije plakala kao što je mislila da hoće. Pogledala ga je, ponovila da ga ne voli, nasmejala se i otišla. A on je već tada znao koliko će mu taj osmeh nedostajati. 

A znaš šta me najviše boli? Pomisao da ti nikad nisam ništa značila.

Zaboravila sam te. Obećala sam ti to. A ja obećanja uvek ispunjavam.

Jedan od najsrećnijih trenutaka ikad je kada nađeš hrabrosti da pustiš ono što ne možeš promeniti.

Ja sam se valjda sreći manje dopala.

Gradili smo karakter jedno na drugome. Tvrdoglavost. Upornost. Stav. Dobar karakter na pogrešnoj osobi. Tako smo nekako i prošli.

Uništiš svaku emociju, svaku nadu u čoveku i kažeš "izvini". Jednostavno, ne ide.

Spomenu te, a ja na momenat prestanem disati..

Kada devojka postane ravnodušna, znaćete da ste je u potpunosti slomili. Nema tu više osećanja. Nema ni ljubavi, ni besa, ni tuge, ni ljutnje, ni sreće. Nema ničega. Ostaje samo praznina.

Jedan zagrljaj je ponekad sve što nam je potrebno..

Želeo si savršenu? Eto, nađi je. Ali, kad shvatiš da takva ne postoji, nemoj reći da ti nisam rekla. Nemoj me tad potražiti.

Vreme se menja, ali ne leči rane.

I onda imaš osećaj da će ti mozak eksplodirati od previše reči koje želiš reći, a znaš da nema nikakvog smisla da ih kažeš.

I onda shvatih na prepad da te volim k'o nekad.

Najbolja stvar koju čovek može da nauči u životu jeste da postoje trenuci kada ne treba postavljati pitanja. Ćutiš i pamtiš.

Bila sam baš onakava kakvu je uvek tražio... Dovoljno glupa da izaberem baš njega.

I onda dođe noć. Ležiš. Plačeš. Grizeš zubima jastuk. Jecaš. Svesna svega što se dogodilo, svega što se nikada više neće dogoditi. Uzalud. Ne možeš otkloniti bol, jača je od tebe. Jača od svega. Neka, proći će. Isplači se. Isplači suze za njim..

Sve vremenom postaje besmisleno, kada si surovo sam.

A ti si čuvao svoj ponos onako kako si trebao čuvati mene.

Kad bi muškarac znao kako srce jedne žene zaigra pri samoj pomisli na njega, ne bi mu na um palo da ga ikad slomi.  A kad bi žena znala koliko je teška muška suza, ne bi je nikad izmamila.

Osetim ponekad, tako niotkud, njegov miris i poželim da je tu..

Uvek postoji jedna pesma koja nam vrati sva sećanja i uspomene.

Priznajem.. Nedostaju mi stvari kakve su bile pre..  Ali i priznajem da sam prihvatila činjenicu da više nikada neće biti iste.

Prokleti srećni zagrljeni ljudi, sve te uloge su bile naše..

Niko me nije prevario kao on, a mislila sam da sam naučila sve vrste ljudi..

Često više žalimo za onim što smo ostavili, nego što uživamo u onome šta smo izabrali.

Ne čekaj, dok nije postalo prekasno da kažeš nekome koliko ga voliš.. Jer, kada ta osoba jednom ode, bez obzira koliko glasno budeš govorio, koliko budeš plakao.. Kada ode.. Više nije važno.

Plakala je, ali ja sam znao da su na njenom licu te krupne kapi, što ih zovu suzama, samo znaci olakšanja. Ona se rešila mene, iako sam ja ostavio nju.

Nikad nemoj sam prerano zamišljati budućnost, jer ćeš uskoro verovatno sama plakati sećajući se prošlosti.

I znamo i on i ja da zajedno nećemo biti. On nije dovoljno dobar za mene, a ja dovoljno loša za njega. I pravimo se oboje da nije tako. Uništavamo jedno drugo. A svesni smo da nećemo uspeti.

Ma kakav on bio, imala je lepih trenutaka sa njim. Posle svega, sve što ona želi je da on shvati, ali jebeš ga. Neće im se.

Zagrljaji su stvoreni kako bi ljudi znali da ih volite, a da pritom ne morate baš ništa više da kažete.

Nije teško preboleti osobu, teško je preboleti iluziju.! ♥

Је л' увек мора да боли та љубав?

Znala si da usrećiš, ali uvek bolje povrediš..

Tužno je kada vidiš nekoga s kim si proveo dosta vremena, i imaš mnogo uspomena, a ponašate se kao da nikada ništa i nije bilo.

Ponekad možeš biti razdvojen od osobe koju voliš, ali to ne znači da ćeš je voleti manje. Baš naprotiv, možeš je voleti puno više.

Ti si ono najbolje u mom zivotu, ali i ono najgore.

A ja bih mogao. Mogao bih da ti kažem da te sanjam. Da te volim. Ali reći ništa neću. Ćutaću. Jer, ja i kada ćutim, ćutim o tebi.

Dok nekim daljinama pripadamo, nekim blizinama nismo suđeni.

Jedva čekam prvi april da mu kažem da je najlepši i da mi je jedini...

И чврсто сам одлучила да га заборавим. Изгледало је тако лако, али кад сам покушала пред очима ми је био његов осмех, његове плаве очи. Чула сам његов глас, осетила сам његов додир. Много је тешко изборити се са тим, зар не? Најтеже је кад те издa особа која ти је била све. Особа за коју би без размишљања све дао, особа због које си хиљаду пута преко поноса прешао, због које си се тукaо и прaвиo paзнa сpaњa. И нисам успела, изгледа да сам само желела да поново осетим његове усне на мојим, оно кад те пољуби па се насмеје, оно кад те ухвати за руку пред свима, кад те грли... Само то ми је требало. И нисам успела да га заборавим, само сам се помирила ca тим да тога више неће бити. Ал' ту је он, свако вече, ca мнoм, у сваком сну... 

Lako je, kad ti pesma srce nađe..

Kraj je. Svesna sam toga. Znam da više nista neće biti kao pre. Znaš i ti.

Noćima pozivaš taj dobro poznati broj pa prekidaš, dolazi u sećanje kad ne želiš... I shvatiš da se osećaji menjaju, uspomene blede, ljudi odlaze, ali srce nikada ne zaboravlja..

Sve te strane gluposti o zaboravljanju nekog. Budalaštine. Možeš samo da zaboraviš na nekog. Znaš, kada neko više nije tu, trudiš se da ne razmišljaš o njemu, a dešava se baš suprotno.. Svaki dan ti se vrte vaše stare slike kroz glavu. Međutim, u jednom momentu, uspomene se istroše. Slike izblijede. A novih nema. Nemaš više film da ga vrtiš iznova i iznova u glavi. I onda staneš, pa kažeš:
"Ej, pa konačno sam ga zaboravila".
Zaboravila, kažeš? A šta bi bilo da se sad pojavi ovdje, zagrli te najjače, i kaže: izvini za sve?
Sve ‘zaboravljeno’ bi se vratilo. I to duplo. Zato nam je najlakše odbacivati, ne pričati, da budu za nas jedno veliko ništa. Jer prava istina je da ih nikad u potpunosti ne zaboravimo.

Gotovo je, zauvek. Sad smo samo stranci.

Ostale su samo bolne uspomene.

Idi, želim ti svu sreću ovog sveta.. ♥

Uzmi mi ruke, jer žele da te zagrle.

Ovo moje ludo srce, nikada nije znalo da slaže i da sakrije. 

Постоје две врсте бола:
- Бол који те повређује.
- Бол који те мења.

Ma daj, priznaj samom sebi da ti je žao što više ništa ne oseća prema tebi. Žao ti je što si ukapirao da zapravo ništa niste imali, a hteo si sa njom da imaš sve, ali nisi mogao jer te je sprečavao ponos. Verovatno zato što ti se činila prosečnom, a ti nisi mogao sebi da dozvoliš da te viđaju sa prosečnom. Ti ne možeš ni da zamisliš koliko je njoj bilo stalo do tebe, i koliko te je volela, više od svega na svetu. E sad kad si je zauvek izgubio, uzmi i zapitaj se da l' ti je važniji ponos, ili ona, "prosečna", koja je htela sve da da za tebe, i koja te je volela bez obzira na sve?

Najgore je to što ja tebi uopšte ne nedostajem. Čak ti više ništa ne značim..

Ne, mi više nismo zajedno. Ne viđamo se više. Vreme prolazi i nadam se da će s vremenom i moja ljubav umreti.

‎...i ja ništa ne bih znala o tugi da te nisam pronašla .

Bila je jedna od onih poslednjih princeza koje su još verovale da magija ipak može trajati do "živeli su srećno do kraja života". Išla je gordo, drsko kroz život. Uvek ponosna, uvek svoja. Siguran korak, najlepši osmeh i nek crknu zlobnici. Bila je jedna od onih koje ceo život sanjaju samo jedan zagrljaj, a obično samo taj nemaju.. ♥

Koliko puta poželim da zaboravim sve, da budem kameno srce koje ne topi se.

Najveća ženska zabluda- nije on takav, promeniće se.

Jer kada ljubi ne prestaje, a kada voli ne priznaje.

Rana moja najveća si ti, a nikad nećeš znati.

Možda će ti zvezde put pokazati.

Mi čak i ne pitamo za sreću, tražimo samo manje bola.

Још вежбам да се насмејем. Пробам да заборавим, да све је моје нечије.

Danas nemoj da me tražiš, danas nemoj da me zoveš. Budi ono što si htela, budi ponosna i smela. Nemoj nikoga da tražiš, nemoj nikom da se vratiš. Budi sama pored sebe, budi najlepša za sebe.

Trezan shvatih iz prve da sve su sem tebe bile kurve kojih sam se stideo.

Kada čovek preboli, ima osećaj da nikada nije ni voleo tu osobu.

Imala je nešto u sebi... Nešto što me sa svakim viđenjem teralo da je još više zavolim. ♥ 

Nekad poželim da mogu da prođem kroz ogledalo i da me oštri, razbijeni komadići iseku na komadiće, kako bih konačno izgledao onako kako se osećam...

I umem da volim, al' više to ne pokazujem.

Kada ulazite u vezu s nekim, nema bivših, nema drugih... Samo ste Vi i ta osoba... Ako ne možete tako, onda i ne započinjete..

Možda jednom, a možda više nikad.

Ako je pijan nisi zvao, nisi je ni voleo..

Devojka nikad ne zaboravlja svoju prvu ljubav.

Reći "Zbogom." je najbolniji način rešavanja problema.

Nema više budnih noći, poruka u gluvo doba, propuštenih poziva, skrivenih pogleda - ničega.
Nema te pijanosti koja će me opet ohrabriti da te zovem, nema više te ljubavi koja će me vraćati tebi, nema više tih uspomena koje će me naterati da te svaki put opet poželim. U poslednjim rečenicama posvećenim tebi, želim ti napisati sve neizrečeno...
- Volela sam te, i onda kad sam se klela da te ne volim.
- Svaka tvoja hladna reč me povredila. Pravila sam se hrabra, pa sam se na svaku nasmejala, a istu tu noć bih zaspala u suzama.
- Bila sam spremna pojaviti se kad god si me zvao, posle svih uvreda i ružnih reči, onda kad bi svi drugi otišli, kad sam jedina bila na tvojoj strani.
- Bila sam spremna pobeći s tobom, bilo kad,bilo gde, ostaviti sve.
- Bio si jedini muškarac koji me je mogao imati u svako doba, igrati se sa mnom kao s lutkom, a kad ti dosadim, baciti me kao igračku koja ti više nije zanimljiva.
- Zbog tebe sam naučila da mogu dati sve od sebe, a ne dobiti ništa. Mogu dobiti ono što želim, ali ne i ono što trebam.
- Bio si poseban, tvrdoglav, bezobrazno ravnodušan. Bio si svakakav, a najdraži.

Bio si... A više nisi..

Tol'ko puta sanj'o nas, al' jebiga, snovi su otišli.

Samo u snu, ljubav postoji za nas.. ♥

Iskuliraj. Ne nerviraj se. Voli. Miri se. Praštaj. Osećaj. Plači. Smej se. Grli. Ljubi. Šetaj po kiši. Gledaj u nebo. Pevaj. Skači. Divljaj. Upoznaj ljude. Govori ćao i onome koga ne znaš. Radi bilo šta. Sve što ti padne na pamet. Život je jedan. Nema vremena za tugu.

Ne brinite, devojke.. One poruke koje vi još čuvate, oni su odavno izbrisali...

Bolje jednom da čuješ "Ne." , nego da sediš, čekaš, razmišljaš i nadaš se...

Ne brinu mene laži koje mi priznaš, već istine koje prećutiš.

Mnogo manje od ljubavi, mnogo više od prijateljstva.. ♥

Valjda ću i ja jednom nekome nešto značiti u životu... Onako bez laži, muljanja... Jednostavno značiti...

Niko nije uspeo da pobegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori..

Vreme će završiti svaku priču, ono će uvek reći pravu istinu. 

U ovoj hladnoj martovskoj noći, sa gomilom briga u glavi i nemirima u duši, potreban mi je jedan čvrsti muški zagrljaj. Njegov zagrljaj. Verovatno ne bi rešio ništa, ali bi mi dao snagu i ja bih se osećala kao da sam najjača osoba. A to je mnogo.To je sve što mi treba.

Tražila nisam mnogo od tebe... Samo da uz mene budeš...

I miss the talks we used to have... ♥
I miss the voice I used to hear...♥
I miss hearing your crazy but cool stories...♥

Srce je govorilo '' Daj mu šansu, pokajao se'', ali ga je ponos pobedio '' Zakasnio je, neka ide do đavola!''

Biće bolje, jer gore ne može..

Rekla si "Ja sam takva, takva sam, i ti to shvatićeš."