Znam, trebao sam već preći preko toga, ali još uvek me proganja, svaki dan. I uzalud tražim mesta na kojima nismo bili, uzalud izbegavam ljude i ulice, pokušavam pobeći. I uzalud kupujem vreme, vraćam dane, pokušavam shvatiti, a znam, za nas je vreme odavno prošlo. Nema ga, ne postoji. Ne postojimo ni mi, odavno već, ali postojiš ti u meni... Tebe vreme ne odnosi. Ostaješ zauvek.