Živim u senci senke, tvoje senke. I znam da znaš. Još uvek šminkam stvarnost tvojom bojom jer drukčije ne umem, ne razumem, ne želim pred lažnim svetom celim da se lažno veselim. To nije osmeh, to je grč. Ljudi su slepi! Lepi dani, nasmejani, za tebe, za mene skice. Druge duge ulice, srce skitnice zgaženo nehotice. Znam da znaš, jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reči praznim danima, nestaješ...