Pitam se kako u jednom trenutku nestadoše naši snovi i one iluzije o sreći? Samo od svega ostade gorčina u ustima i srce koje zatreperi kada čuje našu pesmu... Ostala je ona bjela venčanica u izlogu da čeka drugu zenu da je obuče i imena koja smislismo za nase klince da ih neki drugi roditelji daju.. Sreća nam beše na dohvat ruke.. Ali, nismo je uspeli uhvatiti...