Znam da znaš al' ne vidiš i ne čuješ, i ne znaš koje mali stvari se broje, i dok porazi se roje, plašim se da priznam da postojiš, rane gnoje, i da mi fališ. Fali mi dodir, fali mi reč, fali mi osmeh, fali mi lice, fale mi laži, fale sitnice, dosta krivice. Ptice selice nestaju, ja ostajem, i svi ti pogledi me plaše. PROKLETI SREĆNI ZAGRLJENI LJUDI, TE ULOGE SU BILE NAŠE! SAMO MOJE I TVOJE, A GDE SMO SAD?! GLEDAJ U MENE-NEMA MENE! SAMO SENE, USPOMENE! SAMO TRAGOVI! Koliko dobiješ, toliko daš...