Kome si posvetila svoje ćutanje?

Ljudi prazni, prozirni, bez smeha, bez suza. U pohodu na bolje sutra zgužvala se svrha.

I počela sam polako da zaboravljam tvoj lik. Izgleda da vreme čini svoje.

Jednostavno je. Pravila su jasna. Izabereš da budeš hladan ili patiš,

Ubija osećaj kada znaš da te neko zaboravlja, a ti ne možeš čak ni da ne misliš na njega.

Proćićeš pored mene, a nećeš znati koliko gorim da te zagrlim...

Dal si sretnija tamo daleko od mene il nesretnija kad zabole te uspomene...

Jesi li zaspala ili i dalje pokušavaš da me ne sanjaš?

Nazvao bih te. Kao nekada. Al' ne vredi... Mi nismo kao nekad.

Navika uvek s neba sleće ko zamena kad nema sreće...

Barem znam na čemu sam i barem znam da nema nas.

Žele te noćas moje rečenice.

• Kad mi se ona nasmeje, i vreme stane da vidi njenu nežnost na usnama.

• Imam neka ćutanja za koja nemam drugih želja, osim da ih prevedem preko tvojih usana.