Nikad neće ni biti bitno... 
Postoje brojevi, koje znamo napamet, ali koje više nikad nećemo okrenuti... Da li zbog ponosa, da li zbog toga što je dosadilo biti budala, ili...

A crni talas tuge nosio ju je sve dalje i dublje...

Bila je to uzvraćena ljubav. Dobio je šamar.

Don't be afraid of the darkness. That's the only way you can see the stars.....

U životu postoje trenuci kada vam neko toliko nedostaje, da ga želite izvaditi iz snova i zagrliti u stvarnosti. Ovo je taj trenutak... 

...

Daleki, a bliski.
Tužni, a srećni.
Budni, a sanjivi.
Neostvarivi, a suđeni.
Puni života, a mrtvi...

Volim tišinu, patili smo zajedno.

Krhkost osmeha

Ne postoji više juče, vreme je stalo.
Senke drugih krovova uvek iznad tvog doma,
Hrapavo sunce uvek tvoje lice greje,
Tragovi za tobom ne ostaju,
Ožiljke samo lično nosiš,
U vrelini sopstvenih suza,
I tihih molbi vremenu,
Tvoje oči sjaje ugašenom svetlosti,
Presecajući tamu traže slobodu u beskraju,
Nedostižnu i neuhvatljivu,
Onu koja je uvek u drugim rukama,
I javlja se semo izdaleka,
I peče pogled u ogledolo, gore oči,
I boli dodir na duši, ne veruje nikome,
Neka peče, neka boli,
Možda ovog puta nećeš samo ti da patiš.
Stežeš jače, veruješ u pogrešna skretanja...
I udobni talasi hladnoće prolaze,
Ali uvek sa sobom slomljene duše odnose.
Ne postoji više sutra, vreme je stalo.

Hej, ti, Daleka, pozdravi mi snove kada ih sretneš.

Otišao sam, jer mi nikada nisi rekla da ostanem.