Jer niko ne udara jače od života.

All these moments will be lost in time, like tears in the rain...

Da, rekli su mi da je lepa… Ali baš tako? To nisu rekli…

Sve što ima da se kaže stalo je u manje od pet minuta… tek kada proživiš pesmu, shvatiš njenu pravu vrednost i genijalnost… Život je baš bezveze… i vreme… i ljudi.

 Nedostajaće mi ona tvoja druga strana mene da upotpuni mozaik moje životne priče.

I kada jednom odlučim da odem, neće mi nedostajati tvoj osmeh, niglas, ni pogled. Nećeš mi ti nedostajati. Nedostajaću sebi onakav kakvog si me ti činila.

Već me i Dunav pretiče… Moja me senka spotiče. Al’ ništa mi se ne tiče… I malo šta me pomera i dotiče. Sem, možda, nje?

Iako je sve znala, nada za njim nikada nije prestala.

Bila je neko kome sam verovao, neko jak i miran. Bila je neko bolji od mene. Ali bila je. Više nije.

Čovek postaje ono što vidi u očima ljudi koje voli.

Kroz moje misli još uvek prolazi dah ideala u kojima se prepliće gotovo nečujno nit čežnje za tvojim usnama. 

Jedino tebe nema, a samo ti postojiš.