Kad budeš znao kako da se osamiš, da ne budeš usamljen, a nađeš svoj mir, znaćeš kako sa ljudima.

Bolje da odbaciš bilo kakve planove, jer će polako, ali sigurno, vremenom, sve izmaći kontroli. I dođu doba kada pokušavaš da smanjiš nepokolebljivu jačinu reči - neizlečivo.

Tražim te, sanjam te pijanim očima u noćima, u tuđim licima, u stanovnicima nekih drugih svetova. Gde je naš?

Ljubav je slepa. Definitivno. Zato će svakome pružiti ruku da je povede. Najbrže joj priđu zavist, ljubomora, pakost- slatkasto i nežno, pune sebe, misleći da su je zavele. Boreći se za nju, neće ni primetiti da im izmiče, i onako tiho i slepo, ona će, samo sa istinom produžiti. 

Budim se. Poruka na telefonu, u gluvo doba noći poslana. Znam ko je. Znam ko šalje tako kasno. Puno puta poželim da je obrišem, ali ono zrno radoznalosti pobedi. Otvaram je, čitam brzo i još brže brišem. Šta god da piše, ja brišem. Verovatno si se već sa prvim znakovima svitanja pokajao zbog tog trenutka slabosti. Za mene si ti samo neko ko je pogrešio broj. Ali ja ti ne zameram. Ja sam pogrešila više.. Ja sam pogrešila osobu.

Kada sat otkuca 00.00 svako će poželeti želju koja se neće ispuniti. Tako bude svake godine..

Ona je govorila da joj nije stalo, ali njene oči su pričale drugu priču.

I ovo veče se završava kao i svako drugo, zagrlim svoja nedostajanja i zajedno zaspimo.